Jos samo 6 dana!!!!!

Sta vise reci!!! Za sest dana polecem. Letim oko podneva i opet presedam u Parizu. Jedini problem je taj sto cu u Parizu morati da cekam nekih 8 sati, i onda pravac Hong Kong.
Nemam frku od letenja i ne brinem za teroriste, ali vec osecam kako polako pocinje da mi nedostaje Beograd, porodica, drustvo. Cudno je to, dok sam tamo nedostaje mi sve ovo, a kada sam ovde nedostaje mi ono tamo. Sve u svemu ovde sam jos malo i za to vreme pokusavam da se vidim sa svima, da zavrsim sve sto treba, da se spakujem, i da provedem kvalitetno vreme sa porodicom. Kao sto je don Vitto rekao-porodica je uvek na prvom mestu!!!!!

Ipak nije to toliko strasno, tamo me ceka dryustvo, skola i naravno nezaboravno zezanje. Takodje stizem na vreme da vidim simfoniju svetla u Hong Kongu, kada ceo grad izvodi razne efekte paleci i gaseci svetla na reklamama, stanovima, ulicama, reflektorima, bice sjajno.
Ove godine smo mi iskusniji i mi cemo biti ti koji ce morati da docekaju "male" prve godine. Ko li ce mi biti cimeri???? Verovatno cu biti sam sa tri prve godine, mada me mozda stave u sobu sa Sajmonom sto bi iskreno bilo najbolje. Sa drustvom se cujem svaki dan, i svi jedva cekamo da se ponovo vidimo. Pa uskoro ce se i to ispuniti.
Za sada ima da uzivam u Beogradu, i ove dane ovde provedem sto je lepse moguce.

P.S. Imace danas sam se ishatirao:)